1914-2009
Ljubica Cuca Sokić
SLIKARKA
Poetska lakoća kista – putevima Sezana, Braka, Pikasa… do Dorćola
Ćerka Manojla Sokića, prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista Pravda, rođena je 1914. u Bitolju. Drugu žensku gimnaziju pohađala je u Beogradu, gde je crtanje učila od Zore Petrović, s kojom se kasnije sprijateljila i nasledila njen atelje u zgradi Kolarčeve zadužbine.
Na Kraljevskoj umetničkoj školi slikanja, pored ostalih, podučava je i Beta Vukanović.
Boravak u Parizu, gde je, kako je govorila, „svaka fleka, nekako, na svom mestu“, od 1936. do 1939. godine, u vreme kada su u njemu stvarali Brak, Pikaso, Matis… odredio je njen slikarski izraz.
Izradila je ilustracije za više od trideset dečijih knjiga.
Po povratku iz Pariza prvu samostalnu izložbu imala je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ 1939. godine. Njeno stvaralaštvo prikazuje je kao umetnicu koja odlično vlada odnosom svetlosti i senke, ima jasan crtež, pa čak i priklonjenost slikarstvu intimizma, koji je povezuje sa njenim učiteljima.
Pred Drugi svetski rat organizovala je i bila članica umetničke grupe „Desetorica“, s Danicom Antić, Borivojem Grujićem, Dušanom Vlajićem, Milivojem Nikolajevićem, Stojanom Trumićem, Juricom Ribarom, Aleksom Čelebonovićem, Bogdanom Šuputom i Nikolom Graovcem, sa kojima će nastupati na nekoliko izložbi tokom 1937. i 1939. u Parizu, kao i u Hagu 1939. godine.
Od 1948. do 1972. bila je profesorka na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kod nje studiraju naši velikani poput Ćelića, Srbinovića, Otaševića… i mnogi drugi.
„Od muzičara najviše volim Baha i Mocarta. Bahova barokna muzika odgovara mojoj unutrašnjoj strukturi. Ima nekog reda u njoj i ima u njoj nešto što tinja, kao da se sprema neka velika emocija, ali se sve drži u nekom strogom matematičkom redu. To odgovara mojoj prirodi… Od naših kompozitora veoma cenim i vrlo volim Ljubicu Marić.“
Sve što je tokom svog dugog i lepog života naslikala, ova velika umetnica zaveštala je muzejima u Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Smederevskoj Palanci…
Izvor:
– Pasteli Ljubice Cuce Sokić, (Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 23. jun – 7. avgust 2011. godine) – Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog; Kragujevac: Galerija Rima, 2011.
– Likovna zbirka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 2013.
– Miloš Jevtić, Dva razgovora sa Ljubicom Sokić, Beograd: Sidra, 199
Život i delo
upoznajte
Velikanke srpske kulture
