1873-1915
Nadežda Petrović
SLIKARKA
Sa četkicom
na front
Rođena Čačanka, završila je Višu žensku školu u Beogradu i slikarstvo usavršavala u Minhenu i Parizu. Talenat za slikarstvo nasledila je od oca, koji je predavao slikanje u čačanskoj Realnoj gimnaziji.
U Slikarskoj i crtačkoj školi Kirila Kutlika bila je prva učenica ženskog odeljenja. Radila je kao učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, a kasnije i u Ženskoj učiteljskoj školi i Ženskoj gimnaziji, a prvu samostalnu izložbu imala je 1900. godine.
Jedna je od osnivačica Kola srpskih sestara i 1903. godine bila je prva sekretarica tog društva. Radila je i na osnivanju Srpskog umetničkog društva 1907. godine. Jedna je od prvih modernih umetnica u Srbiji, upoznavajući se s avangardnim pravcima tokom boravka u Parizu. U životu i stvaranju često je na meti raznih kritičara kako zbog novog stila, tako i zbog rodnih predrasuda.
Organizauje Prvu južnoslovensku izložbu na kojoj umetnici iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske izlažu po prvi put. Zagovara približavanje umetnosti svim društvenim slojevima. Za zasluge oko priređivanja ove izložbe nagrađena je Ordenom Svetog Save IV stepena.
Pored slikarstva predano se bavila i fotografijom. Fotografskom će kamerom zabeležiti članove svoje porodice, ratne drugove, pejzaže i mesta kroz koja je prolazila. Ona bira spontane scene koje uverljivo prenose atmosferu, karaktere i osećanja.
Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata radi kao bolničarka. U Valjevskoj bolnici u kojoj neguje ranjenike zaražena je tifusom od koga umire 1915. godine. Život Nadežde Petrović i njeni poslednji dani opisani su u knjizi „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića.
Pisala sam svima kulturnim ljudima, velikim Ruskim i Svetskim filozofima. Naše stvari sada prilično dobro stoje u Evropi, samo što nam se valja brzo spremiti. Cela Srbija će se pretvoriti u pravi logor vojnički, mi ženske u tom pravcu isto tako radimo. Šaljem ti sliku našeg ženskog mitinga – Ti si svakako vredan a ja bogme zaboravih da sam slikar, politika mi je svu toliko obujmila, da nemam ni stanka ni sanka, ne mogu da radim, srce mi je prosto raspolućeno od straha i očajanja za svoj rod. Osećanje ratobornosti nije se ugasilo, ne daju nam oni teški jauci sa Drine…
Izvor: Jelena Mitrović i Sonja Bajić, Kakva ženska!, Kreativni centar, Beograd, 2018.
Digitalni izvori
Život i delo
upoznajte
Velikanke srpske kulture
