1909-1945

Milena Pavlović Barili

SLIKARKA, PESNIKINJA,
MODNA DIZAJNERKA

Setna
golubica koja
je očarala svet

Zahvaljujući svom čudesnom talentu i izuzetnom slikarskom senzibilitetu Milena Pavlović Barili zauzima značajno mesto u evropskoj umetnosti četvrte decenije dvadesetog veka.

Rođena je u Požarevcu 1909. kao jedino dete u braku obrazovane Požarevljanke Danice Pavlović Barili, iz roda kraljevske porodice Karađorđević i italijanskog kompozitora, Bruna Barilija.

Život joj je bio kratak i neobičan, ispunjen sanjarenjem, radom i nespokojem, a njeno umetničko stvaralaštvo bilo je sinteza slikarstva i poezije. Umetničku školu u Beogradu završava već sa 12 godina. Prva je žena koja je primljena u klasu slikara Franca fon Štuka na Minhenskoj akademiji pošto se lažno potpisala kao muško i jedina naša predstavnica nadrealizma između dva svetska rata.

Živela je u Beogradu, Rimu, Londonu, Parizu i Njujorku, gde je radila komercijalne ilustracije za časopise (Harpers Bazar, Glamur …) i jedina je Srpkinja koja je uradila naslovnu stranu magazina Vog. Dizajnirala je bočice za parfem i kolonjsku vodu firme Meri Danhil, kao i za kozmetičke preparate kuće Revlon.

Izlagala je tokom dvadesetih godina u Beogradu, tridesetih u Parizu, Oslu, Hagu i Njujorku, četrdesetih u Njujorku i Vašingtonu. Njena platna inspirisan su motivima od antike do renesanse, kako univerzalnim simbolima, tako i aktuelnim likovima.

Poeziju je pisala na italijanskom, francuskom i srpskom jeziku.

Bila je krhkog zdravlja – u Americi je 1944. pala s konja i povredila kičmu, a u noći 6. marta 1945. godine, iznenada je umrla pod još uvek misterioznim okolnostima – zvaničan nalaz kaže da je izdalo srce. Slomljena nakon smrti svoje jedinice, majka Danica će sva njena dela i rodnu kuću u Požarevcu pokloniti državi, u kojoj se danas nalazi Galerija Milene Pavlović Barili.

Nostalgija za domom ostaće trajno zabeležena u pismu koje je Milena uputila svojoj majci:

„…Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi – uvek je živo, treperi, a to je Srpstvo. Ni jednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije!“

Izvor: Jelena Mitrović i Sonja Bajić, Kakva ženska!, Kreativni centar, Beograd, 2018.
I. Subotić, Srpski biografski rečnik, Matica srpska, Novi Sad, 2009.