1892-1953
Anica Savić Rebac
FILOZOFKINJA
Renesansni intelekt čuda od deteta
Rođena Novosađanka, profesorka filozofije Beogradskog univerziteta, uz Isidoru Sekulić i Kseniju Atanasijević, bila je „najučenija srpska žena“.
Od detinjstva je tečno govorila nemački, francuski i engleski jezik, a pokazala je i izuzetan talenat za klasične jezike – starogrčki i latinski, što će kasnije i studirati. Sa samo dvanaest godina prevodi Bajrona.
Prva je žena koja je završila Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom Sadu. Studirala je klasičnu filologiju u Beču, a diplomirala u Beogradu.
Iako je pisala pesme, koje joj već sa 14 objavljuju ravnopravno uz Lazu Kostića i Zmaja, na kraju se posvetila nauci – klasičnoj filologiji, prevođenju i prepevima.
Doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a bila je bliska prijateljica sa Tomasom Manom i Rebekom Vest.
Godine 1921. bila je jedina profesorka na Katedri za klasičnu filologiju Beogradskog univerziteta.
Pa ipak nikad nije mogla da ostvari karijeru dostojnu svog dela i sposobnosti. Usled nemanja posla, sa suprugom će neko vreme živeti u jednoj učionici Filozofskog fakulteta, iz koje su rano ujutru izlazili.
Iznenadna smrt voljenog supruga Hasana Repca, zaustavila je njen stvaralački rad. Izvršila je samoubistvo iz punog uverenja i u punoj lucidnosti intelekta i volje, kako je napisala u oproštajnom pismu.
To uverenje da život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće poniklo je takoreći zajedno sa mnom, razvijalo se naročito pod uticajem antičkih shvatanja o samoubistvu i postalo jedno od odrednica moje životne koncepcije, od organskih zakona moje prirode. To ne znači da nisam volela život, da ga ne volim čak i u ovom času, ali baš zato ne želim da živim bedno…
Izvor: Jelena Mitrović i Sonja Bajić, Kakva ženska!, Kreativni centar, Beograd, 2018.
Život i delo
upoznajte
Velikanke srpske kulture
