1914-2009

Љубица Цуца Сокић

СЛИКАРКА

Поетска лакоћа киста – путевима Сезана, Брака, Пикаса… до Дорћола

Ћерка Манојла Сокића, првог власника и главног уредника београдског листа Правда, рођена је 1914. у Битољу. Другу женску гимназију похађала је у Београду, где је цртање учила од Зоре Петровић, с којом се касније спријатељила и наследила њен атеље у згради Коларчеве задужбине.

На Краљевској уметничкој школи сликања, поред осталих, подучава је и Бета Вукановић.

Боравак у Паризу, где је, како је говорила, „свака флека, некако, на свом месту“, од 1936. до 1939. године, у време када су у њему стварали Брак, Пикасо, Матис… одредио је њен сликарски израз.

Израдила је илустрације за више од тридесет дечијих књига.

По повратку из Париза прву самосталну изложбу имала је у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ 1939. године. Њено стваралаштво приказује је као уметницу која одлично влада односом светлости и сенке, има јасан цртеж, па чак и приклоњеност сликарству интимизма, који је повезује са њеним учитељима.

Пред Други светски рат организовала је и била чланица уметничке групе „Десеторица“, с Даницом Антић, Боривојем Грујићем, Душаном Влајићем, Миливојем Николајевићем, Стојаном Трумићем, Јурицом Рибаром, Алексом Челебоновићем, Богданом Шупутом и Николом Граовцем, са којима ће наступати на неколико изложби током 1937. и 1939. у Паризу, као и у Хагу 1939. године.

Од 1948. до 1972. била је професорка на Академији ликовних уметности у Београду. Код ње студирају наши великани попут Ћелића, Србиновића, Оташевића… и многи други.

Љубица Сокић, фотографија из приватне колегкције

Љубица Сокић у атељеу на Коларцу, фотографија из приватне колегкције

„Од музичара највише волим Баха и Моцарта. Бахова барокна музика одговара мојој унутрашњој структури. Има неког реда у њој и има у њој нешто што тиња, као да се спрема нека велика емоција, али се све држи у неком строгом математичком реду. То одговара мојој природи… Од наших композитора веома ценим и врло волим Љубицу Марић.“

Све што је током свог дугог и лепог живота насликала, ова велика уметница завештала је музејима у Београду, Пожаревцу, Kрагујевцу, Kраљеву, Kрушевцу, Смедеревској Паланци…

Извор:

– Пастели Љубице Цуце Сокић, (Спомен-збирка Павла Бељанског, 23. јун – 7. август 2011. године) – Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског; Крагујевац: Галерија Рима, 2011.
– Ликовна збирка Спомен-збирке Павла Бељанског, Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског, 2013.

– Милош Јевтић, Два разговора са Љубицом Сокић, Београд: Сидра, 199

Дигитални извори:

Спомен збирка Павла Бељанског

Галерија Матице српске