1848-1939

Полексија Тодоровић

СЛИКАРКА

Портрет једне љубави

Полексија Тодоровић, рођена Београђанка, ћерка Матије Бана, славног српског књижевника, педагога и дипломате, била је једна од образованијих жена свог времена, говорила је италијански и немачки језик, а у Заводу за младе девојке из угледних кућа учила је књижевност, историју, цртање, клавир и ручни рад.

У кругу учених људи, који су стално посећивали дом породице Бан, Полексија је стекла знања, већа од свих које су могле да јој понуде оновремене школе, које јој, као жени, нису ни биле доступне.

Још као девојчица, Полексија се показала као надарена сликарка, а сликарством ће је подучавати будући супруг, славни Стева Тодоровић. Њихова платна су плод њихове љубави јер су многа радили заједно – он фигуру, а она живописне детаље.

Осамдесетих година 19. века Тодоровићи су, са својом породичном радионицом, постали једни од водећих „предузетника“ за живописање цркава у Војводини и Србији. Једна је од оснивачица Српског уметничког удружења, а 1911. излагала је с најпознатијим уметницима на великој Међународној изложби у Риму.

Учествовала је у просветним и хуманитарним делатностима Београдског женског друштва које се залагало за еманципацију жена.

Полексија је израдила и подарила икону Мајке Ангелине за Цркву Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову, изграђену на темељима старије црквене грађевине, а подигнуту према пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији.