Ко су жене које су својим делима утирале пут женским правима,
слободама и стваралаштву у Србији?
Шта о њима знамо, а шта нам је скривено?
сазнајте
О пројекту
Великанке српске културе су дугорочан стратешки пројекат који већ три године партнерски спроводе Дом Јеврема Грујића и Канцеларија за културну дипломатију. Пројекат је започет јануарa 2022. године отварањем истоимене изложбе у салонима Дома Јеврема Грујића која је привукла велику пажњу јавности и медија.
Иницијатива је покренута са циљем да се од заборава сачува и јавности представи богато културно наслеђе Србије које су својим животима и стварањем стварале бројне жене а које нису добиле заслужено место у званичној историји и култури. Њихова истрајност, снага и остварени таленат представљају легат који смо дужни да чувамо.
Судбина и друштвено-историјска позиција жене у историји највећа је породична тајна људског друштва и читаве цивилизације. Историја Србије потврђује чињеницу да наша земља у томе није изузетак. Недовољна видљивост и препознатљивост бројних жена које су оставиле траг у српској култури и историји сведочи о дубинском неразумевању и потискивању жена као значајних стваралаца, научница и уметница.
Уочавајући ову ретроградну појаву унутар српског културног хоризонта, Дом Јеврема Грујића и Канцеларија за културну дипломатију покренули су иницијативу која треба да допринесе позитивној промени садашње ситуације и да промовише заборављене великанке Србије из различитих области креативног стварања.
Међу осамнаест жена које су прве изабране и представљене кроз досадашње активности нашле су се:
Од покретања иницијативе, поред изложбе, коришћени су бројни формати попут предавања, панел дискусија, дечијих радионица, музејских представа, перформанса, тематских вечери, стручних вођења и кратких, драмски уобличених видео записа.
Од самог почетка Великанке српске културе привлаче велику пажњу публике, медија и целокупне наше јавности. Значај теме и велики потенцијал иницијативе препознале су и државне институције тако да су пројекат подржали Министарство културе и Министарство спољних послова Републике Србије, Повереник за заштиту равоправности Републике Србије као и Секретаријат за културу Града Београда.
Пажња и похвале које су стигле са свих страна сведоче о великом простору за даља истраживања у области заборављене и потиснуте женске културне историје Србије. Одјек иницијативе у јавности и велика пажња медија допринели су свеукупном успеху пројекта који је добио могућност да у 2025. години представимо иницијативу у Културном центру „Иво Андрић“ у Пекингу, што сведочи да су Великанке српске културе постале и ефикасан алат културне дипломатије.
Дом Јеврема Грујића и Канцеларија за културну дипломатију у наредном периоду настављају рад на овој иницијативи који ће резултирати скорим представљањем нових заборављених и скрајнутих жена из богате културне историје Србије.
Пројекат су реализовали
Дом Јеврема Грујића
Историјска кућа-музеј и споменик културе, отворена 2015. године као Музеј историје, уметности и дипломатије. Здање је саграђено 1896. године по пројекту Милана Kапетановића и прва је зграда коју је, По свом оснивању, заштитио Завод за заштиту споменика културе Београда.
Музеј чува јединствену уметничку колекцију породице Грујић, једне од најугледнијих дипломатских породица у Србији. Збирка садржи преко 600 уметничких предмета, међу којима се налазе дела највећих српских сликара попут Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића и многих других, старо и ретко оружје из Првог и Другог српског устанка, оригиналан намештај из 18. и 19. века и многе друге драгоцености. Од свог оснивања Дом Јеврема Грујића угостио је преко 70 000 посетилаца из земље и иностранства који су имали прилике да виде бројне сликарске изложбе (Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Милене Павловић Барили, Милића од Мачве, Великанке српске културе, Српски краљевски портрети и друге) и присуствују бројним предавањима, уметничким радионицама, музејским представама, концертима и стручним скуповима.
Канцеларија за културну дипломатију
Удружење грађана основано 2020. године ради остваривања циљева у области културне дипломатије, промовисања културе, културног наслеђа и културних вредности.
Од оснивања у партнерству са Домом Јеврема Грујића спроводи пројекат „Великанке српске културе“. Децембра 2022. године Канцеларија покреће иницијативу Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА као својеврстан формат културне дипломатије који спаја музеје и локална удружења жена у циљу очувања, неговања и промоције заједничког културног наслеђа у области обредног хлеба. Од малог догађаја за сам две године Фестивал је у 2024. години нарастао до манифестације која ће се одржати у девет музеја. У досадашњем раду Канцеларија за културну дипломатију успоставила је сарадњу са бројним установама културе и покреће и спроводи партнерске пројекте и иницијативе са институцијама културе и удружењима активним у области културе у земљи и региону.
Бранислава Цонић, аутор и руковорилац пројекта
Бранка Цонић своју каријеру гради на тромеђи уметности, психологије и комуникција, као једна од најуспешнијих продуценткиња у области културе у земљи.
У протеклих десет година, као оснивач и директор породичне фондације и првог приватног музеја у Србији – Дома Јеврема Грујића, успешно је развила ову институцију у један од најуспешнијих културних центара у земљи.
Као једна од водећих професионалаца на пољу комуникација, креирала је и реализовала неколико стотина пројеката за водеће интернационалне брендове.
Дугогодишњи је члан Упрваних одбора стручних организација и жирија креативних фестивала.
Ауторка је популарне бестселер књиге о обликовању понашања и неговању емпатије, заједно са професором Иваном Штајнбергером.
Kоауторка је и продуценткиња најпосећенијих изложби и културних програма који се у последњих десет година одржавају у Дому Јеврема Грујића.
Дипломирала је психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Др Гордана Бекчић, коаутор и стручни сарадник пројекта
Признати стручњак на пољу комуникације и односа с јавношћу у сектору јавне управе и цивилног друштва. Учествовала је на бројним пројектима билатералних и међународних донатора у области реформе јавне управе. Ауторка је бројних чланака из области културе, књижевне критике, медија и политичких наука. Ауторка је књиге „Од идеје до слободе“ о успостављању САД. У припреми је њена друга књига о америчком 19. веку. Била је чланица Управног одбора Друштва Србије за односе с јавношћу (2016-2019). Неколико година је била стални предавач Националне академије за јавну управу Владе Републике Србије.
Један од оснивача и директорка Канцеларије за културну дипломатију. Ауторка и креативна директорка иницијативе Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА, јединствене платформе за истраживање и промоцију културног наслеђа у области обредног хлеба.
Дипломирала је српску и светку књижевност на Филолошком факултету у Београду, специјализирала родне и културне студије. На Факултету политичких наука у Београду спрецијализирала, магистрирала и докторирала 2018. године као први доктор наука у области америчких студија.
Ружица Опачић, коаутор и координатор пројекта
Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Била је део многобројних значајних изложби и пројекта дигитализације културног наслеђа. Стекла је знање о историји, традицији, култури и наслеђу Србије и искуство на различитим социјалним и техничким пољима. Као историчар уметности запослена је у Дому Јеврема Грујића је од децембра 2017. Године, где је организовача бројне изложбе од којих су неке „Од чика Паје“, „Скривено благо Дома Јеврема Грујића“, Ноћ музеја, „Дефакто делинквенти“, „Чаробна Милена“, „Поезија у сликама Федерика Гарсије Лорке“, „Српски краљевски портрети“, „Полексија, волим Вас“, „Светлост белог мора“, „Великанке српске културе“. Једна од ауторки едукативних радионица за децу „Музејчић“. Учествује у организацији музејског театра и других активности које Дом Јеврема Грујића развија. .
упознајте
Великанке српске културе
