Мина Караџић Вукомановић

Ћерка Вука Караџића, чувеног реформатора српског језика и Бечлијке Ане Марије Краус, једна је од тринаесторо деце, од које су сви, осим ње и брата Димитрија, прерано преминули.

Изузетно образована, говорила је неколико језика, бавила се превођењем и музиком, а од свих уметности највише је волела сликарство, похађајући часове у атељеима познатих аустријских сликара. Сачувано је педесетак њених слика и више цртежа оловком и кредом, од којих су неки пронађени на концептима очевих писама.

Веома рано постаје очева сарадница и чуварка његове заоставштине, што ће остати до краја живота. Њен превод српских народних умотворина и збирке народних прича свог оца на немачки језик, био је значајан за афирмацију српског народа у Европи.

Породична кућа Караџића у Бечу била је место где су се окупљале многе значајне личности онога доба: Његош, Ђура Даничић, сликари Урош Кнежевић и Стева Тодоровић, песник Бранко Радичевић, чија ће остати вечита недосањана љубав, и многи други.

Као десетогодишњакиња почела је да води споменар у који су јој записе и стихове бележили многи славни пријатељи породице и начинили га важним спомеником српске културе, науке и уметности.

По пресељењу у Београд удаје се за професора Алексу Вукомановића, братанца кнегиње Љубице, упркос противљењу родитеља. Родила је сина Јанка, који је умро млад на руском фронту, под неразјашњеним околностима. Непосредно пре смрти завештала је Краљевини Србији сву грађу која је остала иза њеног оца, као и породичне предмете.

Њена платна чувају се у Народном музеју у Београду, Архиву САНУ и Галерији Матице српске у Новом Саду.

Шта је најдивније у нашем бићу? Шта то чврсто затвара у невидљиве одаје

Највећи бол и паклене муке, овоземаљску срећу и рајске сне?

Шта крије највеће радости на свету, шта тако лако, а дубоко може бити ојађено?

То је срце у нашим грудима са својим надањима, својом љубављу.

(из песме „Срце“ коју Мина 1859. поклања веренику Алекси Вукомановићу, будућем мужу)

Извор: Јелена Митровић и Соња Бајић, Каква женска!, Креативни центар, Београд, 2018.
А. Столић, Српски биографски речник, Матица српска, Нови Сад, 2009.

Дигитални извори

Виртуелни музеј Народног музеја Србије

Дигитална Народна библлиотека Србије

Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године