1909-1945

Милена Павловић Барили

СЛИКАРКА, ПЕСНИКИЊА,
МОДНА ДИЗАЈНЕРКА

Сетна
голубица која
је очарала свет

Захваљујући свом чудесном таленту и изузетном сликарском сензибилитету Милена Павловић Барили заузима значајно место у европској уметности четврте деценије двадесетог века.

Рођена је у Пожаревцу 1909. као једино дете у браку образоване Пожаревљанке Данице Павловић Барили, из рода краљевске породице Карађорђевић и италијанског композитора, Бруна Барилија.

Живот јој је био кратак и необичан, испуњен сањарењем, радом и неспокојем, а њено уметничко стваралаштво било је синтеза сликарства и поезије. Уметничку школу у Београду завршава већ са 12 година. Прва је жена која је примљена у класу сликара Франца фон Штука на Минхенској академији пошто се лажно потписала као мушко и једина наша представница надреализма између два светска рата.

Живела је у Београду, Риму, Лондону, Паризу и Њујорку, где је радила комерцијалне илустрације за часописе (Харперс Базар, Гламур …) и једина је Српкиња која је урадила насловну страну магазина Вог. Дизајнирала је бочице за парфем и колоњску воду фирме Мери Данхил, као и за козметичке препарате куће Ревлон.

Излагала је током двадесетих година у Београду, тридесетих у Паризу, Ослу, Хагу и Њујорку, четрдесетих у Њујорку и Вашингтону. Њена платна инспирисан су мотивима од антике до ренесансе, како универзалним симболима, тако и актуелним ликовима.

Поезију је писала на италијанском, француском и српском језику.

Била је крхког здравља – у Америци је 1944. пала с коња и повредила кичму, а у ноћи 6. марта 1945. године, изненада је умрла под још увек мистериозним околностима – званичан налаз каже да је издало срце. Сломљена након смрти своје јединице, мајка Даница ће сва њена дела и родну кућу у Пожаревцу поклонити држави, у којој се данас налази Галерија Милене Павловић Барили.

Носталгија за домом остаће трајно забележена у писму које је Милена упутила својој мајци:

„…Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак као кандило које се никад не гаси – увек је живо, трепери, а то је Српство. Ни једну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије!“

Извор: Јелена Митровић и Соња Бајић, Каква женска!, Креативни центар, Београд, 2018.
И. Суботић, Српски биографски речник, Матица српска, Нови Сад, 2009.