1882-1968

Марија Мага Магазиновић Геземан

ПРОФЕСОРКА,
БАЛЕТСКА ПЕДАГОШКИЊА, ПРЕВОДИТЕЉКА

Српска
Исидора Данкан

Пионирка модерне игре у Србији, авангардна уметница која у нашу културу прва уводи модерне, експерименталне балетске и играчке праксе. Једна је од три жене које су препознате као значајне новинарке у два века српског новинарства (1791—1991).

Рођена је Ужицу, где је завршила основну школу и реалку, након чега долази у Београд и постаје прва студенткиња београдског Правног факултета, који је до тада сматран бастионом мушкости. Као педагог радила је као професорка Више женске школе и Прве женске реалне гимназије.

Прве кораке у активној борби за женску равноправност начиниће већ 1904. године, када је успела да се избори за права жена на равноправно универзитетско образовање. Пионирски је крчила пут и на другим пољима – била је прва жена новинарства у тада тек основаној Политици, где је уређивала Женске стране и писала о важности образовања жена и њиховој еманципацији. Била је и прва библиотекарка у Србији.

Одлази у Берлину 1909. где се потпуно посвећује уметности, уписује студије немачког језика и књижевности, а затим и Глумачку школу чувеног Макса Рајнхарта, великог реформатора позоришта 20. века, и балетску школу Исидоре Данкан. По повратку у Београд, са Зором Прицом оснива Школу за ритмику и пластику, која ће постојати наредних 35 година и изродити чувеног Луја Давича.

Током Балканских и Првог светског рата ради као добровољна болничарка у Београду, Крагујевцу и Врању, o чему постоје њена сведочења у аутобиографији Мој живот.

Љубав њеног живота био је слависта Герхард Геземан, који је уз њу и Kоштану Боре Станоковића научио српски, прешао у православље, запослио се у Првој мушкој гимназији у Београду, а 1915, без двоумљења, са српском војском пошао преко ледом окованих албанских планина.

Од првог концерта у сали Опере (данас биоскоп „Балкан“) 1911. Године у Београду је одржала око шездесет сценских наступа, најпре са ученицима Школе за ритмику и пластику, а од 1936. са члановима Студентске фолклорне групе коју је основала при Универзитету.

Мага Магазиновић, Фотографија, Музеј града Београда

Објавила је три монографије посвећене модерној уметничкој игри, као и низ текстова у листовима Политика, Позоришни лист, Просветни гласник, Позориште, посвећених уметности, али и положају и улози жена у друштву. Одликована је Крстом милосрђа (1914) и орденима Св. Саве IV реда (1934) и Југословенске круне IV реда (1936).

Милица Јаковљевић
Мир-јам, пишући приказ једног од Магиних концерата, 1927.

„Само зато што је наша гђа Мага Магазиновић, ми не умемо да је оценимо по заслузи. Да је то исто изводила нека страна ритмичка група, ми бисмо казали да је то савршено, јер смо увек склони да верујемо да су ритмика и балет бољи када долазе из иностранства.“

Извор: Љ. Ћоровић, Српски биографски речник, Матица српска, Нови Сад, 2009