1906-2004

Лепосава Бела Ст. Павловић

сликарка, професорка, преводитељка
Дворска дама из Господар Јевремове

Блиска пријатељица и дворска дама краљице Марије Kарађорђевић

Рођена је 1906. у Београду у угледној београдској породици интелектуалаца, која је становала у Господар Јевремовој 39 још од 1882. године. Била је блиска пријатељица и дворска дама краљице Марије Kарађорђевић, са којом се спријатељила док је као девојка живела у Букурешту.

Ћерка дипломате Стевана Павловића, школовање је почела у Паризу у женској школи, а матурирала је 1925. у Монпељеу.

У свет уметности улази на наговор Бете Вукановић, чију уметничку школу је похађала, а потом и вечерњи акт код Илије Шобајића и вајарство код чувеног Томе Росандића. На Филозофском факултету у Београду 1929. дипломирала je француски језик и књижевност, а на Ликовној академији у Букурешту стекла звање ликовне педагошкиње. На Универзитету у Букурешту студирала је румунски језик, књижевност и фолклор.

На Филолошком факултету у Београду предавала је француски језик и књижевност. У САНУ је радила као лектор и виши стручни сарадник за француски језик, бавила се превођењем и рецензирањем радова. Први пут је излагала у Уметничком павиљону ,,Цвијета Зузорић“ у Београду а 1934. године у Букурешту имала је прву самосталну изложбу. Документовала је потресне епизоде из живота у окупираном Београду, као и радних акција којима су градови поновно оживљавали после рата.

Њени стан и атеље у Јевремовој улици опљачкани су 1996. и тада су однета многа изузетно вредна породична уметничка дела и њене слике.

Оно што је остало, сопствена дела и породичну збирку слика, поклонила је Народном музеју, своје цртеже и албум с уметничким делима различитих аутора Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду, породичну библиотеку Богословији Епархије шумадијске у Крагујевцу, породичне иконе Галерији Матице српске, а своја дела Градској галерији у Вишеграду.

Лепосава Ст. Павловић, фотографија Архива породице Павловић

Била је доживотна почасна председница Друштва српских уметника ЛАДА и одликована Орденом Светог Саве V реда (1938).

Има нешто што можда, о чему људи не воде рачуна, да народ често не разуме уметност, али као за чудо, он је не разуме али он је осећа. И никад се народ није преварио кад је рекао и то онај, обичан народ, овај нешколовани – ово је уметност и то она права. Iако не би умео да објасни и каже како.

Извор: Ђорђе Д. Павловић, Српски биографски речник, Матица српска, Нови Сад, 2009.