1894-1962
Зора Петровић
СЛИКАРКА
Лепота је
у истини
Упркос противљењу родитеља, који нису желели да им се кћи бави уметношћу, Зора уписује студије уметности прво у Београду, а потом у Паризу и Пешти, која је тада била значајан уметнички центар.
После дипломирања вратила се у Београд и радила као наставница цртања у разним средњим школама. Још као млада сликарка стављана је у ранг с нашим најбољим сликарима.
Међу раним радовима истиче се Аутопортрет из 1919. године, који представља својеврсну прекретницу, разилажење са академизмом и проналажењем сопственог уметничког израза.
Зора Петровић је имала дванаест самосталних изложби, од којих је прва одржана 1926. године. Била је чланица уметничког удружења ЛАДА, а потом је приступила уметничкој групи „Облик“.У време соцреализма њене слике нису откупљиване, а изненада је пензионисана.
У време соцреализма њене слике нису откупљиване и изненада је пензионисана..
Након што се 1951. године у новинама појавио чланак о њеном сликарству, у којем је подвучена веза између колорита на сликама и наше средњовековне традиције, културна јавност почиње да се интересује за њен уметнички опус.
После 14 година паузе организована је њена самостална изложба, а већ 1952. године постаје професорка на Академији ликовних уметности, где је радила до краја живота.
Добитница је Октобарске награде за 1955. годину и Ордена рада са црвеном заставом 1958. године. Дописна чланица САНУ постала је 1961. године.
Ми знамо да не постоји само естетска лепота. Лепота се налази у истини. Пошто људи пролазе кроз разна живтна раздобља, циљ ми је да то забележим. Човек се роди, дете се испуњава снагом, вене, стари и умире. Покушавам да пратим човекову драму кроз преображавање његовог тела… На пример, зрело тело једне жене садржи многе карактеристике. Оно је слика целог живота, а многи беже од те истине..
Извор: Јелена Митровић и Соња Бајић, Каква женска!, Креативни центар, Београд, 2018.
Живот и дело
упознајте
Великанке српске културе
