1855-1926
Драга Љочић
ЛЕКАРКА
Докторка, феминисткиња, дама и патриоткиња
Прва српска докторка медицинских наука у Србији и четврта у Европи, Драга је била прва жена која се уписала на београдску Велику школу, захваљујући „рупи у закону“, где није стајало да су факултети само за мушкарце, јер се то подразумевало.
Пола године касније отишла је на студије медицине у Цирих, одакле се вратила са дипломом, поставши тако прва жена лекар у Србији.
Учествовала је у Српско-турским ратовима, Српско-бугарском рату, Балканским ратовима и Првом светском рату. Одликована је чином поручника након Битке на Шуматовцу. У Српско-бугарском рату радила је као једина лекарка у три болнице у Београду: Општој државној, Заразној болници и Болници за рањенике.
Боркиња за женска права, једна је од оснивачица Материнског удружења и Друштва београдских жена лекара. Редовна чланица Српског лекарског друштва од 1880, борила се за лекарску праксу, коју је изборила на ургенцију краљице Наталије, али и кад је добила државну службу, није имала исту плату, као ни пензију. Због захтева да има исту плату као и њене мушке колеге, добила је отказ!
Учествовала је у подизању болнице „Др Елзи Инглис“ на Дедињу, у којој је једна соба носила њено име. Имала је пет ћерки, од којих је једна, др Радмила Милошевић, наставила њен професионални пут.
Много година касније украдена је њена биста испред Српског лекарског друштва. Обновљена је захваљујући ангажману докторки Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва.
У допису Министарству унутрашњих дела затражила је ,,да има сва лекарска права дата свим лекарима, без разлике пола, санитетским законом … Из праксе досадашње господе Министара излази да ја могу као лекар служити државу и преко тридесет година државне службе и да ни у положају, ни у плати не кренем нимало даље.“
Извор: Јелена Митровић и Соња Бајић, Каква женска!, Креативни центар, Београд, 2018.
П. Микић, Српски биографски речник, Матица српска, Нови Сад, 2009.
Живот и дело
упознајте
Великанке српске културе
